Чобаница мученица 0001    Мили Боже, на дару ти хвала! 0002    Колика је Винарић-планина, 0003    Соко крилим прилетит не може, 0004    Делели ће јунак приходити. 0005    Приходи је Ешпер-чобаница, 0006    Чобаница Аница дивојка 0007    И прогони своје овце биле: 0008    Девет хиљад и девет стотина. 0009    И прид овцам овна деветака, 0010    На њем звоно од сувога злата 0011    И у њему девет језичака, 0012    Сваки ваља по девет градова. 0013    И на њима три камена драга, 0014    Сваки ваља пола Цариграда. 0015    И десето зрно ђинђерево, 0016    Оно ваља три Стамбола била. 0017    У њему је срце дивојачко, 0018    Оно ваља свих билих Млетака. 0019    Сиди млада насрид Винарића. 0020    Винарића, високе планине, 0021    Она сиди под јелом зеленом, 0022    На ђерђефу ситан везак везе, 0023    Ситан везак, везену мараму, 0024    Више злата него била платна. 0025    По њој јесу бурме и прстење, 0026    Међу њима драги каменови, 0027    Според њима сјајни мисецови. 0028    Уза везак писму запивала: 0029    „Боже мили, велика ти хвала! 0030    Да ја смидем од цара султана, 0031    Све би биле распродала овце, 0032    Градила би цркве и отаре, 0033    Куповала криже и калеже 0034    И канделе од сувога злата; 0035    Позлатила цркву Мандалину, 0036    Сваки данак к миси доходила, 0037    Па на отар по дукат мећала, 0038    У недиљу и по два дуката.“ 0039    Од сунца се штитом заштићаше, 0040    Од планине граном веслиђеном, 0041    Од јунака руком и рукавом. 0042    Млиде млада, да не слуша нико, 0043    Слушале је дви слуге цареве: 0044    Једна слуга млади Усеине, 0045    Друга слуга мали Милутине. 0046    Кад су слуге ричи разумиле, 0047    Отишле су цару повидити: 0048    „Диван царе, мили господаре! 0049    Да ти знадеш, мили господаре, 0050    Колика је Винарић-планина, 0051    Соко крилим прилетит не може, 0052    Делели ће јунак приходити. 0053    Проходи је Ешпер-чобаница, 0054    Чобаница Аница дивојка 0055    И прогони своје овце биле: 0056    Девет хиљад и девет стотина. 0057    И прид овцам овна деветака, 0058    На њем звоно од сувога злата 0059    И у њему девет језичака, 0060    Сваки ваља по девет градова. 0061    И на њима три камена драга, 0062    Сваки ваља пола Цариграда. 0063    И десето зрно ђинђерево, 0064    Оно ваља три Стамбола била. 0065    У њему је срце дивојачко, 0066    Оно ваља свих билих Млетака. 0067    Сиди млада насрид Винарића, 0068    Винарића, високе планине, 0069    Она сиди под јелом зеленом, 0070    На ђерђефу ситан везак везе, 0071    Ситан везак, везену мараму, 0072    Више злата него била платна. 0073    По њој јесу бурме и прстење, 0074    Међу њима драги каменови. 0075    Според њима сјајни мисецови. 0076    Уза везак писму запивала: 0077    „ „Боже мили, велика ти хвала! 0078    Да ја смидем од цара султана, 0079    Све бих биле распродала овце, 0080    Градила би цркве и отаре, 0081    Куповала криже и калеже 0082    И канделе од сувога злата; 0083    Позлатила цркву Мандалину, 0084    Сваки данак к миси доходила, 0085    Па на отар по дукат мећала, 0086    У недиљу и по два дуката.“ “ 0087    Од сунца се штитом заштићаше, 0088    Од планине граном веслиђена, 0089    Од јунака руком и рукавом.“ 0090    Кад је царе слуге разумио, 0091    Пак је слугам тихо бесидио: 0092    „Да вам бора, да дви моје слуге! 0093    Ви вазмите оштро маче мало 0094    И онога племића голуба. 0095    Подајте му ките од бисера, 0096    Седлајте га седлом позлаћеним, 0097    Зауздајте уздом од мисеца, 0098    Па хајдете у Винар-планину. 0099    Ако вами Бог и срића даде, 0100    Да нађете Аницу дивојку, 0101    Ухитите за биле је руке, 0102    Па мирите косе Аничине. 0103    Ако буду колик маче мало, 0104    Водите је билу Цариграду, 0105    Да ми буде у двору кадуна, 0106    Јали моја царица госпоја. 0107    Липо ћу вас даровати царе: 0108    Дат ћу вами три товара блага 0109    И кочије од сувога злата.“ 0110    Кад су слуге ричи разумиле, 0111    Послушаше цара господара, 0112    Па ходоше Винарић-планини. 0113    Кад су били насрид Винарића, 0114    Гледала их Аница дивојка. 0115    Када их је млада угледала, 0116    Одмах се је јаду домислила, 0117    Па ми бижи уз Винар-планину 0118    Кано звизда преко ведра неба. 0119    За њом трче млади Усеине, 0120    Трчући јој ричи бесидио: 0121    „Немој бижат, млађена дивојко! 0122    Тврда вира и бесида моја, 0123    Ништа теби учинит не ћемо. 0124    Спремио нас царе са дивана, 0125    Да ухитиш овна деветака.“ 0126    Мудра Ане луде свите прима, 0127    Превари се, шинула је гуја! 0128    Тер ухити овна деветака. 0129    Не ће Усо, ни гледа на овна, 0130    Већ дивојку за бијелу руку. 0131    Боже мили, велика ти хвала! 0132    Ах каква је Аница дивојка! 0133    Мамила би по небу облаке, 0134    Камо л’ не би по земљи јунаке. 0135    Па њој трзну риду Стамболију, 0136    Според њоме од злата чактију. 0137    Она паде на зелену траву, 0138    Сину лице кано жарко сунце, 0139    А гриоце кано мисечина. 0140    Мили Боже, на дару ти хвала! 0141    Липе л’ су њој косе плетенице, 0142    Низ плећа њој двадест и четири, 0143    Све су клете ко јуначке руке. 0144    По њима су од злата шивети, 0145    Поткићени млетачким цекиним, 0146    А испод њих сићене рубије. 0147    Прихватише оштро маче мало, 0148    Измирише Аничине косе. 0149    Тако мире три четири пута, 0150    Нит су косе више нит су мање: 0151    Колика је Аница дивојка, 0152    Он’лике је косе одгојила, 0153    На миру ји’ одгојила млада. 0154    Кад то виде дви цареве слуге, 0155    Вазимљу је по свилену пасу, 0156    Па је баце за се на коњица. 0157    Трипут су је свилом опасали 0158    И четвртим од злата кајасом, 0159    Да се не би млада укинула 0160    И бијела лица нагрдила. 0161    За њом блеје овце разблуднице, 0162    Жаркому их сунцу припоручи, 0163    Жарком сунцу и сјајном мисецу, 0164    И сестрици, божијој даници: 0165    „Жарко сунце, чувај овце моје, 0166    А мисиче, ти ми их прибрајај, 0167    Сјајна звиздо, ти ми их напоји.“ 0168    Боже мили, велика ти хвала! 0169    За њом трче овца разблудница 0170    И остале све бијеле овце. 0171    Кад то види млади Усеине, 0172    Повадио оштро маче мало, 0173    Посиче јој стотину оваца. 0174    Кад то види Аница дивојка, 0175    Она јести Уси говорила: 0176    „Усеине, од кује копиле! 0177    Што ми сичеш биле овце моје? 0178    Доста јесам мучице видила 0179    У ’во мојих двадесет година, 0180    Док су ми се хиљадиле овце 0181    И сувише од оваца јањци.“ 0182    Осташе јој овце у планини, 0183    Она ходе цару честитоме. 0184    Кад су били уз поље зелено, 0185    То је гледа царе са дивана, 0186    Са дивана кроз драго камење, 0187    Пак саходи на мермер-авлију. 0188    Па он иђе у златне кочије, 0189    А са својим до дванаест слуга, 0190    Дван’ест слуга, турских поглавица. 0191    Они иђу насрид поља равна, 0192    А под ону жутицу наранчу. 0193    Кад је царе цуру угледао, 0194    Пак је цури тихо бесидио: 0195    „Да ти бора, млађена дивојко! 0196    Хоћеш ли се потурчити млада, 0197    Па ми бити у двору кадуна, 0198    Али моја царица госпоја? 0199    Китит ћу ти дукат прам дукату, 0200    Низат ћу ти бисер прам бисеру, 0201    Не ћеш ништа, млада Ане, радит, 0202    Него сидит у високој кули, 0203    А у кули у шикли-ходаји, 0204    У шилету међу јастуцима, 0205    У ходаји међу анумами. 0206    Китит ћу ти по челу рубије, 0207    А по врату крупне махмудије 0208    И по њима од злата рушпије.“ 0209    И кад Ане ричи разумила, 0210    Трипут се је земљи поклонила, 0211    Док цареву скуту приступила, 0212    Па ми цару уз колино сида, 0213    Пак је њему тихо бесидила: 0214    „Диван царе, мили господаре, 0215    Иза горе жарко сунце моје! 0216    Ја се млада потурчити не ћу, 0217    Ни оставит Бога великога 0218    И приватит цара нечистога; 0219    Не ћу газит виру Исусову, 0220    Нит ћу примит себи турску виру. 0221    Глава моја, оштра ћорда твоја, 0222    Осици ми при рамену главу, 0223    Ол ме баци у воду Дунаву. 0224    Волим бити води утопница, 0225    Него турска бити потурица; 0226    Да не будем ни мртва прикорна!“ 0227    Ја кад царе ричи разумио, 0228    Од мила је погубит не море. 0229    Тројструким је сузам оборио, 0230    Па дозивље слугу Усеина: 0231    „Усеине, вирна слуго моја! 0232    Ето теби Аница дивојка, 0233    И узимљи од тамнице кључе, 0234    Па је баци у тамницу тамну. 0235    Нека тамни девет годин дана, 0236    Нек не види сунца ни мисеца, 0237    Гдино јести вода до колина, 0238    Гдино људска жалост до рамена, 0239    Гдино лизу змије и мрамори, 0240    Змије кољу, а мрамори гризу, 0241    Нит њој даји јисти нити пити.“ 0242    А кад види слуга Усеине, 0243    Он узимље од тамнице кључе 0244    И Аницу за бијелу руку, 0245    Па је води тамници на врата. 0246    Ал Аници Бог и срића дала, 0247    На тамници стина од мрамора. 0248    Липа је је Госпа дочекала, 0249    У руке њој оченаше дала, 0250    Оченаше и књижице свете. 0251    Оно није тамна тамничица 0252    Него жрака божје куће, 0253    Јер је у њој дивичица. 0254    Тамница је ко даница, 0255    А Аница ко сунашце. 0256    Кроз тамницу вода тече, 0257    Око воде цвиће ресте, 0258    Липо цмиље и ружица, 0259    Два љиљана Исусова. 0260    Бога моли девет годин дана. 0261    Кад настала година десета, 0262    Пошетало девет Аничића, 0263    Девет младих Аничине браће, 0264    Девет браће, девет соколова 0265    На ’но девет коња паунова. 0266    Они иђу уз поље зелено. 0267    Кад су били насрид поља равна, 0268    Угледа их царе са дивана. 0269    Када их је царе угледао, 0270    Одмах се је јадан припануо. 0271    Па је слугам тихо бесидио: 0272    „Ено оздол до девет јунака 0273    Кано девет сивих соколова, 0274    А на девет коња паунова, 0275    Бит ће оно Аничина браћа. 0276    Што ћу сада од живота мога? 0277    Мисле, да се потурчила млада, 0278    Њој се сада ни за кости не зна.“ 0279    Кад су дошли до царева двора, 0280    Али њим је Бог и срића дала, 0281    Од авлије отворена врата. 0282    Одсидоше своје вране коње. 0283    Па је царе слугам бесидио: 0284    „Да вам бора, до дв’је моје слуге! 0285    Ви хајдете на мермер-авлију, 0286    Веж’те коње за жуте наранче, 0287    Зоб им дајте билице пшенице, 0288    За напоја вина црљенога, 0289    А њи’ вод’те на високу кулу.“ 0290    Кад су слуге ричи разумиле, 0291    Послушаше цара господара, 0292    Сађоше се на мермера влију, 0293    Вежу коње за жуте наранче. 0294    Зоб им даше билице пшенице, 0295    За напоја вина црљенога, 0296    А јунаке повеше на кулу. 0297    Царе их је липо дочекао, 0298    За пуне их столе посидао. 0299    Кад је вечер за вечером било, 0300    Све вечера мало и велико, 0301    Само не ће мали Николица. 0302    Сузам цару ноге умивао, 0303    Пак је њему тихо бесидио: 0304    „Диван царе, мили господаре! 0305    Је ли тестир мало запивати?“ 0306    „ „Тестир јести, колико ти драго.“ “ 0307    Он тад јами дипле и шаргије, 0308    Ситно куца, а јасно попива, 0309    То је момка послушати липо: 0310    „Боже мили, велика ти хвала! 0311    Гди је Ане, гди је сека моја? 0312    Ево има девет годин дана, 0313    Да се јести потурчила млада, 0314    Да ј’ у двору цареву кадуна, 0315    А у кули царица госпоја. 0316    Ако се је потурчила млада, 0317    Та није се клетвом заклињала, 0318    Да нас не ће упитат за здравље 0319    И за нашег милога бабајка 0320    И за нашу примилену мајку 0321    И за наше распушћене овце.“ 0322    Кад је царе ричи разумио, 0323    Низ образ је сузам оборио, 0324    Пак је Ники тихо бесидио: 0325    „Николица, драго дите моје! 0326    Кад ме питаш, да ти право кажем: 0327    Није ти се сека потурчила, 0328    Нит је моја у двору кадуна, 0329    Ни у кули царица госпоја, 0330    Нег ено је у тамници тамној. 0331    Она тамни девет годин дана, 0332    Нити види сунца ни мисеца, 0333    Јила не јиде, а пива не пије.“ 0334    Кад то чује мали Николица, 0335    Пак је цару тихо бесидио: 0336    „Диван царе, мили господаре! 0337    Дај ти мени од тамнице кључе, 0338    Да ја иђем у тамницу тамну, 0339    Да покупим кости секе моје, 0340    Да их носим насрид поља равна, 0341    Да их грије мисец и сунашце.“ 0342    То се цару на ино не може, 0343    Па му даје од тамнице кључе, 0344    Па он иђе тамници на врата. 0345    Кад се мало ближе примакнуо, 0346    Оно није тамна тамничица, 0347    Него јести црква Мандалина. 0348    Црква јести од сувога злата, 0349    Латенице од живога сребра, 0350    А салижи од ситна бисера; 0351    Канделе су од драгог камења, 0352    Криж и калеж од сувога злата. 0353    Ту ми она мису говорила. 0354    Дван’ест анђел, дван’ест апостола, 0355    Они су њој мису опивали 0356    И четири света ванђелишта: 0357    Иван, Лука, Марко и Матија. 0358    Госпа јој је уз колино била, 0359    Она њој је свићу придржала. 0360    Боже мили, велика ти хвала! 0361    Липа ти је Аница дивојка. 0362    На десној њој руци парамента, 0363    На глави њој златна круна, 0364    На челу њој сјајна звизда, 0365    На грлу њој сјајан мисец, 0366    На прсима жарко сунце, 0367    У руци њој биле књиге. 0368    А кад Нико секу угледао, 0369    Тада га је сунце обасјало, 0370    У њему се срце разиграло, 0371    На њу се је гротно насмијао, 0372    Па је јами за бијелу руку, 0373    Па је води прид бијелу цркву, 0374    Па је Ани тихо бесидио: 0375    „Да ти бора, драга секо моја, 0376    Јеси ли ми здраво и весело? 0377    Јеси ли се Бога намолила? 0378    Јеси ли се поста напостила?“ 0379    „ „Јесам, брате, милом Богу хвала! 0380    Како ми је мој мили бабајко? 0381    И како ли мила моја мајка? 0382    И како ми оно осам браће? 0383    Како ли ми биле моје овце?“ “ 0384    „Добро здраво, мила моја секо, 0385    Добро здраво, милом Богу хвала!“ 0386    Опет брате секи бесидио: 0387    „О Анице, драга секо моја! 0388    Тко је тебе крухом нахранио? 0389    Тко је тебе вином напојио? 0390    Тко ли те је сунцем огријао?“ 0391    Проговара Аница дивојка: 0392    „Кад ме питаш, да ти право кажем: 0393    Госпе ме је крухом нахранила, 0394    Исус ме је вином напојио, 0395    Бог и анђел сунца нагријали.“ 0396    Језус, рече, на колина клече, 0397    И примину, покојна њој душа! 0398    Мисли Нико, да се принемага, 0399    Ал се она душом раздилила. 0400    Па дозивље оно осам браће, 0401    Донесоше танехна носила 0402    И своме је двору однесоше 0403    И код двора липо укопаше 0404    И липу јој цркву саградише: 0405    Саградише цркву Катарину. 0406    Посли Ане свето тило бише. 0407    Онда било, сад се спомињало 0408    А ми браћо здраво и весело.